Hadersfild je film koji nije nešto mnogo poznat našoj široj publici, iako ima odličnu glumačku ekipu. To je film o stvaranju, o mržnji, o beznađu, o izgubljenim generacijama, o zaglavljenosti ljudske duše i o praštanju.
Film je iz 2007. godine koji je režirao Igor Živković, a scenario su napisali Uglješa Šajtinac i Dejan Nikolaj Kraljačić. U filmu igraju naši često viđeni glumci poput pokojnih Nebojše Glogovca i Josifa Tatića, Vojina Ćetkovića, Gorana Šušljika, Mikija Manojlovića, čuvene Jelisavete Seke Sablić i drugih.
Život u vremenu beznađa
Hadersfild je odlična ekranizacija istoimene predstave koju je na majstorski način reditelj Igor Živković uspeo da iz statične forme jedne predstave pretoči u ”pokretne slike”. Duboka psihološka i razrađena podloga scenarija daje još upečatljiviji utisak mračnoj i napetoj atmosferi među glavnim likovima. Ako u to uključimo i fantastično glumačko umeće Nebojše Glogovca i Gorana Šušljika ( a i ostalih) dobijamo blago rečeno savršenu kompoziciju slike, dijaloga i poruke koju nam ovaj film nosi.
Junaci filma su stanovnici jednog malog grada koji se nisu snašli sa teskobama života. Život koji vode se ne može nazvati srećnim, jer ih je istorija i politika tog perioda išibala po leđima. Mlađa generacija nije uspela da se snađe sa svim nedaćama života u Srbiji i uspela je da se rasparča u niz pojedinačnih nesrećnih sudbina. Film obuhvata stanje tri generacije početkom 2000-ih godina: nekadašnji uspešni ljudi padaju na dno u porok pijanstva, njihova deca su ubrzo postala nezadovoljni tridesetogodišnjaci, a najmlađi su se odali seksualnom bludničenju i drogiranju. Ovaj film najbolje pokazuje sliku i priliku moralnog posrnuća, razbijenih iluzija i šta sve sebi može da dozvoli jedan čovek ukoliko upadne u ogorčenje i mržnju.
Sukob oca i sina nije samo sukob generacije, već i sukob dve destruktivne osobe (jednog koji je izgubio prošlost i drugog koji ne veruje u budućnost), a unutar te osnovne priče se razvijaju i druge, ništa manje važne, po principu priča u priči, sa kojima se razvija šira slika promašenosti jedne generacije.
Lik Raše je predstavljen kao lik promašenog čoveka izuzetne, ali zanemarene, inteligencije; on je indikator i pokretač radnje i sukoba. Nasuprot njemu stoji lik Ivana, umno i fizički poremećenog čoveka koji u trenucima pojavljivanja zaustavlja radnju i tera nas da se zapitamo o suštini života i sveta. Glogovac je na fenomenalan način uspeo da prikaže slojevitost i kompleksnost Ivanovog lika, poigravši se svojim glumačkim talentom.
Hadersfild je film koji nas bode u stomak i luči suze. Prema ovakvoj priči niko ne može da ostane ravnodušan, niko ne može da se ne zapita o suštini ljudskog života, o prevazilaženju rana koje nosi život i kako zapravo on može da bude lep i srećan nakon svih patnji, samo ako ste dovoljno jaki da prihvatite sve što sa sobom nosi.
Apsolutno sve preporuke, brže bolje zauzmite udobnu poziciju (ja sam plakala oba puta kad sam gledala).
Pripremila: Dunja Mladenović