Pitali smo mlade Novosađane šta misle o nama, Beograđanima i svima koji se tako osećaju i možemo da zaključimo da reakcije nisu neočekivane, ali pogledajte njihove fenomenalne odgovore!
Oduvek je postojalo to neko suparništvo između Novog Sada i Beograda, neka utrka i takmičenje. Ispitujući naše komšije, uglavnom studente, došli smo do bizarnih odgovora koje morate da vidite. U njhovim odgovorima videćete njihovo mišljenje o night life-u, clubbing-u, gradskom prevozu, uzbrdicama i nizbrdicama, samim Beograđanima, kako ih oni nazivaju i prijateljstvima koja su ostvarili.
Izvor: telegraf.rs 
Izvor: telegraf.rs
”A ne ozbiljno sad, generalno ne volim što ste nabeđeni da ste bolji od ostalih jer ste RoĐeNi bEoGrAđAnI. To je to, manje više ste super za zaje****iju”. (Milica, 20)
”Volim u Bg-u to što uvek ima nešto da se radi. Uvek ima neka predstava, izložba, žurka, kafić koji nisi video. U ns-u toga nema baš, iako se trude. Ja lično volim gužve i brz život, ali Novi Sad je idealan za kasnije, kad želiš da se skrasiš. Oba grada imaju prednosti i mane, ali kao student mislim da svako treba da iskusi život ovde. Beođrađani su fuj. Ignorisali su me kad sam pala u nesvest na ulici, kao kul, gledate svoj život, ali bukvalno umirem ovde”. (Dragana, 22)
”Prevelika gužva, svi izgledaju nervozno i ima previše uzbrdica i nizbrdica”. (Sara, 22)
”Hm, što se grada tiče, dosta mi je prljav i ne podnosim tu gužvu, ne snalazim se u njoj, ali što se tiče vašeg night life-a – super je. Što se ljudi tiče, pazi, imam dosta prijatelja Beograđana i sa njima sam u fulu, ali kad odem u Bg ljudi kao da su gori od nas ovde, a mi smo baš kritični”. (Monika, 20)
”Nemam baš mnogo toga lepog da kažem iskreno, sem da su Novi Beograd i Zemun neuporedivo lepši od ostatka grada. Sve ostalo je natrpano i prljavo. Meni manje treba od Novog Sada do Beograda nego od Konjarnika do autobuske, znači gradski prevoz vam je užas. U principu, ceo grad je užasno organizovan, osim žurki. A što se ljudi tiče, ne znam Beograđane toliko. Uglavnom poznajem samo studente iz drugih gradova Srbije, koji su super, i Crnogorce koji nekad i nisu baš super”. (Ana, 19)
”Evo najiskrenije, niko baš ne gotivi Beograd kao grad, centar da, ali ostalo ne. Što se tiče ljudi, ne generalizujemo, jer kao, svaka osoba je osoba za sebe, tako da ima i gotivne mase i utripovane mase, isto kao i u Novom Sadu. Verovatno već svi znaju da Novosađani više vole Novi Sad i Novosađane, nego Beograd i Beograđane. Zbog čega je to tako iskreno ne znam da ti kažem, ali kontam da je jednostavno do drugačijeg stila života. Ovako generalno, Novi Sad je sporiji i sve je opuštenije, pa su i ljudi takvi u većinski”. (Mateja, 19)
”Baš volim da svratim u Beograd, jer je nekako brži od Novog Sada, uvek se nešto dešava, ima puno sadržaja za mlade. Nije sve ravno, haha! U suštini, zanimljiviji mi je od Ns-a po tome. Ako pričamo o našoj generaciji, skroz se dobro kontam sa Beograđanima” (Iva, 21)
”Beograd je veliki grad sa puno gužve, sve što je na sat vremena udaljenosti Beograđanima je blizu. Na ulicama su nekulturni i radnici u radnjama nisu ljubazni. Zgrade su načičkane, prljave, zelenila ima samo u parku. Ali, valja za provod”. (Marina, 20)
”Hm, Beograđani su, iz mog iskustva vrlo zabavni, malo siroviji od Novosađana, više psuju, mnogo su veće patriote i jako vole Novosađane. Uvek moraju da pitaju da li farmerice zovemo ”donjak” ako teksas jaknu zovemo ”gornjak”. Nije im jasan koncept obaveznog plaćanja javnog prevoza i šetanja na relacije koje vremenski ispunjavaju 15 minuta. Ali, iz mog iskustva su divni, žele da se iscimaju za tebe, prezabavni su i prijatni za druženje”. (Jelena, 21)
Izvor: telegraf.rs
Shvatili smo da smo utripovani, da im smeta nadmorska visina, da nam je noćni život na visini zadatka, da ne znamo šta je to plaćanje gradskog prevoza, da smo pomalo neurotični, da nam nedostaje empatije i da smo velike patriote! Čudan sklop mišljenja, ali i te kako interesantan i smešan. Možda stvarno umemo da budemo takvi kako nas oni opisuju, ali to to je sve zbog načina života na koji smo primorani u velikom gradu, moramo da preživljavamo da ne bismo bili pojedeni. U suštini, mladim Novosađanima želimo da poručimo da smo zapravo veseli i druželjubivi ljudi, samo kad nas malo bolje upoznaju i kad nam ne pobegne autobus (tad spominjemo celu familiju)!
Pripremila: Dunja Mladenović