Čovek koji je uspeo da stvori potpuno novu dimenziju, drugi svet i nove jezike nije uspeo da savlada srpski? Da li je srpski jezik zaista toliko težak? Da li su to samo teorije zavere i da li je Tolkin ikada imao dodira sa našim jezikom?
Za pisca najpoznatije trilogije ”Gospodar prstenova” ste sigurno čuli, makar u prolazu, negde u nečijem razgovoru u autobusu. Nema kuće koja ne zna za Froda i njegovu priču o Prstenu, Goluma i njegovo ”frljanje s padeži”, takođe i oko 15 vilovnjačkih jezika sa razvijenom gramatikom i vokabularom koji je ovaj genijalni um izmislio (možete čak i da ih naučite, ako imate sreće i dovoljno novca da idete na Oksford).
E sad, kako jedan Tolkin, čija je mašta isprepletena ogromnim znanjem, nije uspeo da savlada sedam padeža, tri roda i milionski broj reči? Tolkin je jednom rekao: „Svako ko je kadar svirati gudački instrument meni liči na čarobnjaka dostojnog dubokog poštovanja. Volim muziku, ali nemam nikakav talenat za nju; i napori uloženi da bih naučio da sviram violinu u mladosti, ostavili su me samo s osećanjem strahopoštovanja u prisustvu violinista. Slovenski jezici su za mene gotovo u istoj kategoriji“ u nekom od svojih pisama prijatelju.
Znao je staronordijski sa staroislandskim, gotski, irski, srednjovekovni i moderni velški, finski (čiju je mitologiju prosto obožavao), nemački, grčki, latinski. Čak su im i nazivi komplikovaniji od našeg domaćeg srpskog jezika. Smatram da je pokušao da nauči srpski s ciljem proučavanja naše epike, pošto je on verovao da su jezik i istorija i mitologija neraskidivo povezani. Jezik ne može živeti bez njegove narodne književnosti koja je srž postojanja i održanja jednog jezika. Zbog tog mišljenja nije podržao ideju o stvaranju univerzalnog jezika – esperanta.
Tolkin dalje u svom pismu govori: ”Okušao sam se u mnogim jezicima u svoje vreme, ali nikako nisam ‘lingvista’ u uobičajenom smislu; i vreme koje sam nekada potrošio pokušavajući da savladam srpski i ruski nisu mi ostavili nikakve praktične rezultate, samo snažni utisak o strukturi i estetici reči…“
Iz njegovih pisama očito vidimo da je imao problema sa učenjem našeg jezika, možda zbog kompleksnosti i strukture, ko će ga znati. To ne znači da je naš jezik nešto mnogo iznad drugih, ”nebeski jezik” kako ga pojedinci nazivaju. Naš jezik jeste težak za strance, ali nije nesavladiv. Stvarno je čudno kako tako velikom umniku nije tečno išao srpski, možda mu samo nije ležao..
Pripremila: Dunja Mladenović