Koliko je usamljenih pasa bez doma, ljubavi i zaštite? Previše i to se mora promeniti.
Kada vam padne na pamet da biste voleli da imate kućnjog ljubimca nemojte ishitreno tražiti rasne štence po internetu (ništa protiv rasnih štenaca, preslatki su, ali ovde se bavimo jednim većim problemom), već razmislite o tome koliko kuca na ulicama grada Beograda u nekom ćošku čeka mali znak pažnje.
Razmišljajte o njima, razmišljajte kako oni provode svoje dane, razmišljajte kako bi provodili dane da se baš vi brinete o njima. Koliko ih se samo trese od hladnoće preko hladnih zimskih noći, a koliko njih bezuspešno traže bilo kakvu baru preko sparnih letnjih dana. Nadam se da vas je ovo malo čačnulo da se ipak predomislite i ostavite po strani estetiku i prestiž, da je proradilo ono ljudsko u vama, čista empatija.
U poslednje vreme je otvoreno toliko profila za udomljavanje po socijalnim mrežama, ali avaj, i dalje je veliki broj onih preslatkih bića sa tužnim i potištenim izrazima lica. Uključite se ljudi! Jedan vaš mali gest će za njih biti velika sreća. Jedan mali jastučić i topli dom će za njih značiti život. Biće vam najbolji prijatelji, vi to vrlo dobro znate. Vi ćete sebe usrećiti time što ćete usrećiti njih. To je neprocenjivo.
Ako ipak nemate mogućnosti da udomite psa uvek možete da pomognete na neki drugi način. Iznesite činiju sa vodom ispred zgrade, ostavite komad mesa nekoj lutalici, podelite neku objavu vezanu za udomljavanje. Sve je to pomoć i saosećanje kojeg danas sve manje ima. Hajde da menjamo to.
Pripremila: Dunja Mladenović